I Z V E Š T A J
Naziv naučnog skupa: 3. Simpozijum “Dijagnoza i terapija gljivičnih oboljenja“ (3DTGO)
Mesto održavanja skupa: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”, Dr Subotića 5, Beograd
Vreme održavanja skupa ( dan – mesec – godina ): 01. 03. 2012. god. – 02. 03. 2012. god.
Organizator skupa: Društvo medicinskih mikologa Srbije
Naučnoistraživačke institucije – učesnice u radu skupa:
Medicinski fakultet u Beogradu, Srbija
Medicinski fakultet u Nišu, Srbija
Medicinski fakultet u Sarajevu, BiH
Medicinski fakultet u Solunu, Grčka
Medicinski fakultet u Milanu, Italija
Institute of cellular medicine, Newcastle, United Kingdom
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut”, Beograd, Srbija
Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije”Dr Vukan Čupić”, Beograd, Srbija
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd, Srbija
Institut za javno zdravlje Niš, Srbija
Institut za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica, Srbija
Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad, Srbija
Univerzitetska dečja klinika, Beograd, Srbija
Ginekološko-akušerska klinika “Narodni front”, Beograd, Srbija
Vojnomedicinska akademija, Beograd, Srbija
KCS, Beograd, Srbija
KBC “Dr Dragiša Mišović”, Beograd, Srbija
KBC “Zvezdara”, Beograd, Srbija
KBC “Bežanijska Kosa”, Beograd, Srbija
KC Vojvodine, Novi Sad, Srbija
KC Niš, Srbija
KC Kragujevac, Srbija
KBC Zagreb, Zagreb, Hrvatska
KC Banja Luka, Banja Luka, RS, BiH
ZZV Celje, Celje, Slovenija
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Srbija
Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu, Beograd, Srbija
Gradski zavod za kožne i venerične bolesti, Beograd, Srbija
Zavod za javno zdravlje Sombor, Srbija
Zavod za javno zdravlje Subotica, Srbija
Zavod za javno zdravlje Užice, Srbija
Zavod za javno zdravlje Kruševac, Srbija
Zavod za javno zdravlje Kikinda, Srbija
Ukupan broj učesnika: 130
Broj učesnika sa radom: 56
Tok rada skupa:
Gljivične infekcije (mikoze) su značajan uzročnik morbiditeta i mortaliteta kod nas i u svetu. Površne mikoze karakteriše visoka prevalencija i kontagioznost, a sistemske/invazivne (invazivne gljivične infekcije – IGI) mikoze karakteriše težak klinički tok i loša prognoza sa čestim letalnim ishodom. Imajući u vidu da je pravovremena dijagnoza dermatomikoza i IGI osnovna strategija smanjenja morbiditeta i mortaliteta, Naučni simpozijum je imao za cilj da prezentuje najnovija dostignuća na polju medicinske mikologije koja mogu da povećaju efikasnost terapije gljivičnih oboljenja ljudi. Prezentovani su aktuelni podaci iz sveta, kao i rezultati naših istraživanja (Projekat OI 175034).
Danas su razvijeni ” non-culture” dijagnostički testovi za ranu dijagnozu IFI, na osnovu koncepta imunologije i molekularne biologije. Ovi testovi se koriste za rano otkrivanje laboratorijskih biomarkera poput antigena (Ag) i DNK gljivica i/ili specifičnih antitela (At) pacijenata. Pozitivan nalaz Ag gljiva iz roda Aspergillus (galaktomanan – GM), roda Candida (manan – MN), “panfungalnog” Ag (β-D-glukan – BDG) i specifičnih anti-Aspergillus i anti-Candida At, značajno povećava procenat “verovatne” IFI. Neki od ovih testova, kao što su GM, su odobreni od strane FDA, a na listi EORTC/MSG kriterijuma za dijagnozu invazivne aspergiloze.
Na osnovu svih gore navedenih razloga, glavne teme 3. simpozijuma o Dijagnozi i Terapiji Gljivičnih Oboljenja (3DTGO) su:
– Gljivične bolesti kod visokorizičnih pacijenata
– Gljivične bolesti pojedinih organa
– Preteće gljivične infekcije
– Aspergillosis i Candidosis
– Patogeneza aspergiloze i gljivičnih oboljenja
– Dermatomikologija
– Nova strategija antigljivične terapije
– Strategija vođena kliničkim iskustvima
– Vodiči za dijagnozu i terapiju gljivičnih oboljenja
-Rani laboratorijski biomarkeri
Ciljevi 3DTFD su bili: (a) uvođenje novih laboratorijskih procedura kao osnovu za pravovremeno i optimalno lečenje, sa dugoročnog smanjenja troškova lečenja i smrtnosti učesnicima 3DTFD, (ii) uvođenje komercijalnih laboratorijskih testova za blagovremeno i efikasno dijagnoza zasnovana na kombinaciji nekoliko metoda: detekcija gljiva u tkivima, njihovu izolaciju, karakterizacija i AM rezultatima kao i testiranje za rano laboratorijskim biomarkera (“trostruko” Test): GM, MN, BDG, i / ili specifične Ab od pacijent, (iii) uvođenje EORTC / MSG kriterijumima (dokazano, verovatno i moguće infekcije) u dijagnostici MFI, (iv) uvođenje EORTC / MSG kriterijumima u lečenju MFI.
Učesnici 3DTFD treba da: (i) unapredi znanje o gljivičnih infekcija i uvođenje novih metoda, (ii) povećanje broja pacijenata sa dijagnozom blagovremeno MFI (dokazani / verovatno), (iii) rani početak lečenja bolesnika sa MFI; ( iv) primene KKC koncept – kvalitetu, količini i kontinuitet dijagnostičkih procedura, (v) da primene koncept “ili” – Organizacija i odgovornost; (VI) povećanje dostupnosti novih analiza za pacijente i povećaju svoju ekonomsku održivost u zdravstvenom sistemu Srbije; (VII) o IFI komuniciraju podacima u Srbiji na domaćim i međunarodnim konferencijama, (VIII) koriste “Smernica za dijagnozu i lečenje invazivnih gljivičnih infekcija”.
Saradnja sa evropskim laboratorijama i stranih stručnjaka (Emannuel Roilides, Annamaria Tortorano, Desa Lilić, Mario Abinun, Damira Nemet i drugi) je osnovana kroz predavanja tako da evropski standardi u dijagnostici ovih bolesti su upoznati sa učesnicima 3DTFD.
Gljivične infekcije (mikoze) su značajan uzročnik morbiditeta i mortaliteta kod nas i u svetu. Površne mikoze karakteriše visoka prevalencija i kontagioznost, a sistemske/invazivne (invasive fungal infection – IFI) karakteriše težak klinički tok i loša prognoza sa čestim letalnim ishodom. Imajući u vidu da je pravovremena dijagnoza dermatomikoza i IFI osnovna strategija smanjenja morbiditeta i mortaliteta, Naučni simpozijum je imao za cilj da prezentuje najnovija dostignuća na polju medicinske mikologije koja mogu da povećaju efikasnost terapije gljivičnih oboljenja ljudi. Prezentovani su aktuelni podaci iz sveta, kao i rezultati naših istraživanja (Projekat OI 175034).
Najveći deo skupa je bio posvećen novim, standardizovanim dijagnostičkim procedurama koje se u svetu, a od skora i kod nas, koriste za laboratorijsku dijagnozi invazivne aspergiloze i invazivne kandidoze, kao što su dokazivanje Ag Candida (manann) ili Aspergillus (galactomannan) ili specivičnih At. Dokazivanje Ag/At predstavlja metod izbora za laboratorijsku dijagnozu IFI kod hematoloških pacijenata ili imunosuprimiranih osoba (AIDS, urođene i/ili stečene imunodeficijencije) jer se gljive u tkivima i krvi teško dokazuju klasičnim mikološkim metodama (direktna detekcija ili izolacija). Inostrani predavači su prikazali kliničke karakteristike gljivičnih infekcija kod dece sa stanjima urođene ili stečene imunodeficijencije kao i dijagnostičke algoritme. Veoma značajan deo skupa se odnosio na primenu molekularnih metoda u dijagnozi IFI, detekcija specifičnih nukleinskih kiselina gljiva (PCR) koje imaju važnu ulogu u dijagnozi, ali još uvek nisu standardizovane. Očekuje se da, u skorijoj budućnosti, njihova rutinska primena značajno smanji mortalitet od IFI jer mogu da obezbede visoku senzitivnost i specifičnost, zbog čega se i kod nas radi na njihovoj implementaciji.
Predavači iz oblasti površnih mikoza su dali jasan prikaz kliničkih karakteristika i dijagnostičkih procedura, navodeći da su direktno dokazivanje gljiva u tkivima i izolacija osnovne metode potvrdne dijagnoze dermatomikoza, „zlatni standard“ sa visokim nivoom senzitivnosti i specifičnosti. Prezentovani su podaci istraživanja zasnovani na izolovanju gljiva kao ključnoj metodi za potvrdu gljivičnih infekcija koja omogućava karakterizaciju gljiva (fenotipsku i genotipsku) i in vitro ispitivanje osetljivosti izolata na antimikotike.
Najvažniji zaključci skupa « Dijagnoza i terapija gljivičnih oboljenja ljudi“:
1. Kvalitet, kvantitet i kontinuitet odgovarajućih kliničkih i laboratorijskih procedura u dijagnozi gljivičnih infekcija će dovesti do povećanja broja pacijenata sa „dokazanim“ gljivičnim infekcijama. To je osnovni uslov za pravilnu terapiju i manji morbiditet/mortalitet, kao i nižu cenu lečenja.
2. Utvrđivanje nacionalnih podataka o prevalenciji određenih vrsta gljiva na osnovu poboljšanja izolacije ili uvođenjem Ag/At testova i PCR u svim Kliničkim centrima u Srbiji.
3. Standardizacija „in house“ antimikogram testova koji treba da doprinese rutinskom testiranju osetljivosti gljiva na antimokotike, povećanju efikasnosti terapije i smanjenju troškova lečenja dermatomikoza i IFI.
Datum 16. 03. 2012. god.
Prof. Dr Valentina Arsić Arsenijević
